Premda se ne radi o bilo čemu sličnome ventilima kakvima otvaramo vodu na sudoperu, ventili automobilskih motora u osnovi imaju jednaku ulogu. Oni su mehaničke naprave zadužene za omogućavanje, odnosno onemogućavanje protoka fluida. Iz ovog, posebno mudrog zaključka, krije se činjenica da ventili automobilskog motora moraju propuštati gasove, a druga je činjenica da to moraju biti u stanju raditi veoma brzo.
Uzmemo li u obzir da se kod četvorotaktnog motora u jednom radnom ciklusu (tokom 4 takta) svaki ventil otvori jednom, a kolenasto se vratilo okrene dva puta, lako je izračunati da će se svaki ventil pri brzini rada motora od npr. 6500 o/min otvoriti i zatvoriti 3250 puta u minuti.
Teorija kaže da se kod četvorotaktnog motora smeša goriva i vazduha usisava u cilindar u trenutku kada započne usisni takt, odnosno kada se klip krene ići od gornje mrtve točke (GMT) prema donjoj mrtvoj točki (DMT). Takođe, možemo pretpostaviti da je za savršeno pravilan rad motora moguće usisni ventil otvoriti trenutak nakon što je klip krenuo prema dole kako bi stvoreni potpritisak pomogao usisavanju smeše.
Jednako tako, ovaj bismo ventil mogli početi zatvarati kada je klip prošao nekih 80% puta prema dole jer će nakon toga stvoreni potpritisak (koji usisava smešu) postati gotovo neupotrebljiv. No, cela ova teorija pada u vodu sa porastom broja obrtaja motora.
Naime, pri većim brzinama rada manje vremena ostaje za usisavanje smeše te bi ovakav (teorijski) motor naglo ostao bez snage. Adekvatno teoriji o usisnom, možemo pričati i o izduvnom ventilu. Njega bi bilo idealno otvoriti kada klip počinje ići prema GMT (od donje mrtve tačke), tj. sa početkom izduvnog takta. No, opet se javlja problem brzine, jer pri većim brojevima obrtaja motora ubrzo može ponestati vremena za „teranje“ svih izduvnih gasova van cilindra.
Recimo i to da se smeša goriva i vazduha (kod atmosferskih motora) uvodi u cilindar isključivo potpritiskom koji stvara klip u svom kretanju prema DMT. Izduvni gasovi se pak izbacuju pritiskom koji stvara klip krećući se prema GMT. Taj pritisak mnogo je efikasniji u pokretanju gasova od spomenutog potpritiska (bilo bi blesavo reći da je pritisak jači od potpritiska, zar ne?) te su stoga usisni ventili u pravilu veći (većeg promera) od izduvnih.
